Život na selu
Da ne dužim dalje, suprug i ja smo se odlučili da većinu prehrambenih proizvoda uzgajamo sami. Za tu namenu smo podigli plastenike, ali smo i ostavili iskoristiv deo bašte za standardnu letnju proizvodnju. (Dalje)
Predstavljanje - dolazak
Jedna moja prijateljica me nagovorila da otvorim blog, naime, ona smatra da imam zanimljiv život i da bih trebala podeliti iskustva sa drugim ljudima. Ja lično smatram da mi je život ispunjen, ali ne toliko zanimljiv. I, eto, odlučila sam da pokušam, da postavim moj prvi blog.
Šta je to zanimljivo u mom životu? Ima dosta stvari koje su mi se desile, neke od tih dogadjanja neki ljudi neće doživeti u celom svom životu, ali to nekom drugom prilikom. Večeras sam htela da pišem o jednoj odluci mog supruga i mene, koja će nam preokrenuti život za 180 stepeni...
Ta odluka je bila da se odselimo iz centra velikog grada pravo na selo. I to smo uradili. Ostavili smo beton, gužvu i nervozu iza sebe, spakovali se i došli u okruženje u kom ja nikad u životu nisam bila. Veliko dvorište, kuća, bašta, drveće, priroda... šok! Ali ipak najveći šok je bio što su ljudi ljubazni i smireni! Ne može se reći da baš sjajno žive i u blagostanju, ali su svejedno mirni. Fantazija!
Sa obzirom da je moj suprug po struci veterinar i da je svoje detinjstvo proveo na selu, on je odmah po našem dolasku želeo da napravi sve moguće. Renovirao je kuću, podigao je plastenike, počeo da priprema smeštaj za razne životinje i eto sad, posle skoro pa čitave dve godine života na selu, mi imamo našu malu farmu i proizvodimo sve što nam je bilo interesantno.
Teško je, pogotovo što se još uvek učimo, tačnije ja se učim, ali sam sad bar sigurna da moja deca zdravo jedu, zdravo piju, zdravo udišu i generalno zdravo žive pod ovim nebom. A za to je zaslužna naša odluka 
(Dalje)